Romi kao žrtve genocida

apstrakt: 
Politika sećanja često je vrlo kontroverzno i razdorno bojište, kako politički, tako i moralno. Prisećanje i komemoracija ne mogu biti ograničeni na kulturnu ili simboličku sferu spomenika i ceremonija, niti mogu biti svedeni na predmet naučnih analiza. Sećanje na genocide i komemoracije žrtvama genocida naročito su neraskidivo povezane sa aktuelnom politikom i dominantnim moralnim i etičkim vrednostima. Nacistički genocid nad grupom koja je obeležena kao „Zigeuner“ (Cigani) je naročit primer: vladajuće nemačko kolektivno sećanje na ovaj genocid karakteriše istorija poricanja, tišine i isključivanja i usko je povezano sa anticiganističkim osećanjima koja postoje i danas
ključne reči: 
, ,
izvor: 

Izvor: Kathrin Herold, Yvonne Robel, “Romi kao žrtve genocida: Politika sećanja u (Zapadnoj) Nemačkoj od 1945”, u: Antifašizam pred izazovima savremenosti, ured. Milivoj Bešlin, Petar Atanacković, Novi Sad: AKO, 2012, 193-215.

Prevod sa engleskog: Miloš Zorić
Korektura: Petar Atanacković