Društvena teorija

Hegel nije mogao razrešiti problem otuđenja, jer je apstrahovao od određenog načina proizvodnje, zadovoljavajući se time da sasvim uopšteno govori o zajedničkim »potrebama«. Budući da Hegel čoveka shvata kao »duh«, a prirodu kao puki drugobitak...
26.07.2011. | Löwith Karl | Društvena teorija
Hegel je tri puta razmatrao temu rada: u Jenskim predavanjima, u Fenomenologiji duha i u Filozofiji prava. Izvorni uvid u bit i problematiku rada, koje je Hegel skicirao u rukopisima koji nisu bili predviđeni za objavljivanje, delom su pojmovno...
21.07.2011. | Löwith Karl | Društvena teorija
Doba industrijskog društva bliži se kraju; sposobnosti i veštine koje su bile potrebne da bi se njegov poredak obezbeđivao, gube značaj. Društveni poredak koji se nazire zasniva se na znanju. Ako znanje, ne samo kao konstitutivna odlika moderne...
04.03.2011. | Stehr Nico | Društvena teorija
Debate i kontroverze oko dijagnoza savremenog doba i društvenih pojmova su stare koliko i sama sociologija. Etiketa društvo znanja obeležava trenutno najpopularniju dijagnozu vremena u kome živimo. Pod etiketom društvo znanja istovremeno se...
04.03.2011. | Bittlingmayer Uwe | Društvena teorija
Složenost Marksovog stava prema pitanju nacionalizma ostavlja socijalistički pokret u nedoumici, u onoj meri u kojoj se on oslanja na Marksa kao idejnu vodilju u problematici nacionalnog pitanja. Činjenica da su postojale dve paradigme u Marksovom...
04.03.2011. | Avineri Shlomo | Društvena teorija